Arthaus
Ustanicka 189, 1. floor, office 13
11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 2882 817
Fax:
E-mail: info@arthaus.rs

Nikola Žigon

NIKOLA ŽIGON je rodjen 13. jula 1958. godine u Ljubljani. Diplomirao je na Fakultetu Likovnih Umetnosti 1991. godine u Beogradu odsek slikarstvo u klasi profesora Mome Antonovića.
U prvom periodu svog stvaralaštva bavi se crtežom, koji smatra najvažnijom likovnom disciplinom, video artom i umetničkim instalacijama koje je izlagao na izložbama u Studenskom Gradu 1992. godine i u Salonu Muzeja Savremenih Umetnosti 1995. godine. 
Dvehiljadite godine živi i radi u Parizu u kome se u potpunosti posvećuje slikarstvu. Na svoje dve pariske izložbe i na izložbi u Beogradu 2001. godine po povratku iz Pariza, Nikola Žigon se pokazao kao autor koji je  pronašao svoj likovni izraz.
 Zahvaljujući tim izložbama od 2002. godine, postaje ekskluzivni član prestižne Prom Galerije u Minhenu. Njegove slike s nalaze u stalnoj postavci  Würth muzeja u Künzelsau, Baden Virtember, Nemačka. Prisutan je u brojnim privatnim kolekcijama širom Evrope i Amerike.
Na izložbama u Minhenu 2004 i 2009 god, u Portugalu 2005. godine, u Beogradu 2006 i 2007.godine, Nikola Žigon prikazuje svoje bele slike, koje sadrže umetnikov stav pomeranja granica izdržljivosti materije boje. 
2009. godine uporedo izlagajući slike u Tivtu, Petrovcu i Sv. Stefanu, Žigon priredjuje izložbu crteža u Galeriji “New Moment” u Beogradu. Ovaj ciklus crteža velikog formata ima ulogu upozorenja; ovde je reč o nevidljivom magnetnom polju na koje nam umetnik skreće pažnju. Autor se takođe predstavlja beogradskoj publici u decembru iste godine u “Galeriji 212” sa najnovijim slikama. I kako kaže istoričar umetnosti Milena Marjanović; “ Nikolina umetnost ne želi da obmanjuje svet, jer ni on samog sebe to ne želi. “Slede izlozbe u Beogradu “Galerija Progres,” izložbe u Milanu, Piranu, Dubaiju… U slikama iz ovog perioda Žigon, po rečima istoričara umetnosti Danijele Purešević, ne svodi niti apstrahuje pojavni svet, već nastoji da apstraktne sadržaje uobliči, da ih prevede u jezik slike.
Ciklus slika „Dodekatlos“, kojima se umetnik predstavlja na izložbi 2015. u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, donosi tople boje, kao i prevagu intuitivnosti i impulsivnosti. Dakle, u platna emformelne strukture, gde je dominirala belina i svetli kolorit i gde je crtež predstavljao važan element, umetnik u sliku unosi intenzivne, snažne kolorističke namaze u duhu apstraktnog ekspresionizma.
Izložba Nikole Žigona “Kao da je bilo nekad” 2018. godine u galeriji X Vitamin, rezultat je ispitivanja strukture procesa sećanja kroz slikarski medij, kojim autor sumira dosadašnje iskustvo stvaralačkog opusa i donosi nova rešenja. Žigon se tom izložbom, koju je posvetio svojoj majci – nedavno preminuloj glumici Jeleni Žigon, upušta u putovanje kroz sopstvenu mapu memorije. Osvrt na uspomene, pokrenuo je vedru i svežu energiju, koja označava novo razdoblje, kako u umetničkom tako i u zemaljskom životu autora.
 
2021. posle višegodišnje pauze tokom koje je živeo i stvarao u inostranstvu, Nikola Žigon se, izložbom radova, pod imenom "Osmeh se vratio u grad", vratio na mapu beogradskih kulturnih i umetničkih zbivanja. 
 

U Galeriji RTS, u četvrtak 7.aprila 2022. godine otvorena je izložba slika Nikole Žigona pod nazivom „Osmeh se vratio u grad“.

Delima, započetim u Minhenu, a završenim u atelјeu, u kući na Senjaku, svih dimenzija, od gotovo minijaturnih do ogromnih formata, Nikola Žigon posetioce uvodi u sopstveni svet i pred njih postavlјa svojevrsno ogledalo duše.

Na otvaranju izložbe govorili su Nikola Mirkov, predsednik saveta RTS za likovno stvaralaštvo, Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti i likovni kritičar i Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu. 

Nikola Mirkov, u autorskom tekstu za katalog piše: 

Da, Bilo je nekad, ima je i sada, i biće umetnosti koja svetlošću zari lice čovečanstva. Bez imalo pretenzija da se upitam kako se stepenuje glasovitost i trajanje slikara, pred slikama Hansa Hofmana, na primer, Vilijema de Kuniga, Marka Rotka, Nikolasa de Stala, Bena Nikolsona i inih, stojim zanemeo, baš kao i pred slikama Nikole Žigona uznesen sam i gord što osećam da u tome nisam usamlјen.“  

Đorđe Kadijević je na otvaranju između ostalog rekao:

"U Žigonovim slikama naći ćete tragove svega što se desilo i prestalo da se događa u periodu modernizma i njegove eskalacije. Ali sve je postavljeno u jedan novi kontekts, jedan kontekst koji nije ni sentimentalna, retrospektivna razneženost, ni oplakivanje modernizma. S druge strane, Žigon ne beži u anahronizam , neće on kao neki umentici u neobarok. Ne, on istrajava u veliko ozbiljnosti pred onim što vidi i o čemu može da misli. Njegove su slike sinteze osećanja i mišljenja."

Prilikom obraćanja na otvaranju izložbe,  Nikola Kusovac primećuje:

"Prosto ne mogu da verujem da pred sobom imam jednog zrelog šezdesetogodišnjaka. Sećam se dobro kada sam ga ranih devedestih godina prvi put osetio i namirisao, a dočekao sam ga. To je bilo vreme kada su ovi poput mene Kadijević, Protić, Čelebonović i tako redom, dočekivali mlade i da li ćemo u njima da prepoznamo Ćelića, ili Petrovića, ili Nedeljka Gvozdenovića ili Zoru Petrović...A kada sam naleteo na mladog Žigona, a uvek sam ga voleo zato što je Stevin sin, iznenadio sam se. Bio je sve suprotno od svog profesora. Diplomirao je kod jednog čoveka snažnog gesta, vrištećih boja, koji se zvao Moma Antonović. Kod njega je sve bilo pomereno, pijano, iskrivljeno, ishitreno i tako dalje, a kod mladog Žigona sve tiho, nikad nije bilo kikota, nego samo osmeha, smeška, onog najdivnijeg što vam omili život. Dakle, jednu vedrinu. Ono je suština za njegovo stvaralaštvo, nikada u jemu nisam prepoznao ni jedan ton koji je odskočio od onog što je on brižljivo tražio. Za njega bi se moglo reći da je brusio sliku. Uvek je doterivao, išao korak dalje u njenom usavršavanju. Sve što je radio radio je krajnje promišljeno i vrlo pedantno. Ta pedanterija koju on unosi u naše slikarstvo ne liči na nas. Za ove naše prostore višak darovitosti je bio uvek ono što nas je vuklo negde, a kod njega jedna marljivost: Takva marljivost prema poslu kojim se bavio, prema zanatu, prema onomo što je radio, nisam našaokod naših slikara, ili  je vrlo retka osobina."

 

 
SAMOSTALNE IZLOŽBE
  • 2022. „Osmeh se vratio u grad“, Galerija RTS, Beograd
    2021. „Osmeh se vratio u grad“, dom porodice Žigon na Senjaku, Beograd
    2018. Kao da je bilo nekad, Thalberg Galerie, Cirih
    2018. Kao da je bilo nekad, X vitamin, Beograd
    2017. izložba “Glasovi i Mitovi”, Galerije Pizana u Porto Montenegru 
    2016. slike GSLU Niš, Galerija „Srbija”
    2015. „Dodekatlos“, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd  
    izložba „Moonlight Mile“, Apolonijeva palata , Piran, Slovenija
    2011. crteži “Delikatesa”, Galerija Dar Mar, Beograd
    2010. crteži, „Shitting”, Galerija Art, Beograd
    2009. izložba “Everness”, Galerija 212, Beograd
    2009. izložba “Shitting”, Ideas gallery, New moment, Beograd
    2009. Crteži, “New Moment”, Beograd
    2008. Slike, Galerija Meander, Apatin
    2007. Slike, DKSG, Beograd
    2007. Slike, Gradska galerija, Bela Crkva
    2007. „New Day Yesterday", Slike i stubovi, Moderna Galerija Budva
    2007. „New Day Yesterday", Slike i stubovi, Galerija Progres Beograd
    2006. Slike, Galerija Eurocentar, Beograd
    2004. Slike, Prom Galerie, München
    2002. Slike, Abstraction Galerie, Beograd
    2001. Slike, Abstraction Galerie, Beograd
    2000. Slike i crteži, Yougoslave Culturel Centre, Paris
    2000. Slike, International Galerie, Paris
    1995. „Svete tajne ili ključ naše izdržljivosti", kolaži,slike, instalacije, Galerija Salona Muzeja Savremene Umetnosti, Beograd
    1994. Instakcije, Galerija Kulturnog Centra, Novi Sad
    1993. „Izložba crteža i jednih vrata", Likovni salon tribina mladih, Novi Sad
    1992. „Unutrašnja strana vrata", izložba instalacija, video rad, Galerija DK, Studentski grad, Beograd
    1992. Crteži, galerija NUBS, Beograd